III Memorijalni koncert „Vukan Srdanović“

Zamislite mesto gde prvi akordi postaju pesma srca, gde dečiji snovi postaju muzika, a trud prerasta u umetnost. To mesto je Osnovna muzička škola „Nevena Popović“ u Grockoj — škola u kojoj se muzika ne samo uči, već živi. Ova škola nije samo obrazovna ustanova — ona je mali svet velikih talenata. Tu se svakog dana čuju zvuci klavira, violine, flaute, gitare, harmonike i violončela, dok vredni đaci uče ne samo kako da sviraju, već kako da govore jezikom muzike, univerzalnim jezikom koji svi razumeju. Posebno smo ponosni na nešto što ne postoji svuda — četvorogodišnji smer srpskog tradicionalnog pevanja. U svetu koji se brzo menja, naši učenici uče da sačuvaju ono što je najvrednije: melodije koje su prenošene s kolena na koleno, iz duše našeg naroda. A onda dolazi energija! Naša škola ima više od učionica — ona ima i svoje orkestre! Tu su bendovi koji svi znaju – „Čudna šuma“ i „Detektori muzike“ su bendovi iz Vrčina, a bend „ZaV“ je iz Grocke, a sastavljeni su od učenika naše škole. Oni ne samo da sviraju rok sa pravim žarom, već i nastupaju humanitarno, pokazujući da je muzika najlepša kad se deli. Imamo i hor flauta, gudačke ansamble, kamerne sastave i male i velike horove, u kojima se gradi duh zajedništva i zajedničkog zvuka. Učenici naše škole iz godine u godinu osvajaju nagrade na takmičenjima, od opštinskog do republičkog nivoa i to ne samo zbog talenta, već zbog marljivog rada i podrške koju dobijaju od svojih nastavnika. Ali uspeh se ne meri samo diplomama i nagradama. Uspeh je i osmeh deteta koje prvi put zasvira ili otpeva pesmu. Uspeh je i aplauz publike na koncertu, i suze radosnice roditelja. To je naša misija. I to je naša muzika. Zato smo juče, u sredu 18. juna 2025. godine, slavili ne samo školu, već i ljubav prema umetnosti, posvećenost i iskru talenta u svakom našem učeniku. Neka ova nota traje — jer kod nas, u Grockoj, muzika ima srce. I to srce kuca snažno. Ali juče, pored svih osmeha, nota i aplauza, nosimo u sebi i jednu tihu tugu, jer smo svirali sviramo i pevamo za nekog ko više nije sa nama — a zauvek je ostao deo nas. Vukan Srdanović bio je učenik naše škole. Bio je dečak sa osmehom koji se pamti, sa radošću u očima kad svira, sa nečim što se ne uči — sa dušom umetnika. Vukan je bio i drug, i učenik, i dete koje je volelo muziku svim srcem. Njegov prerani odlazak ostavio je prazninu — ali i obavezu da se sećamo, da stvaramo, da volimo još jače, baš kao što bi on to želeo. Ovo je bio treći po redu Memorijalni koncert „Vukan Srdanović“ — znak da ga nismo zaboravili, niti ćemo. U svakom tonu, u svakoj pesmi, u svakom aplauzu — kuca i njegovo srce. Nastupali su bendovi „ZaV, „Čudna šuma“ i „Detektori muzike“, dok je program vodio Bojan Boki Ivković, uz asistenciju nastavnika Branka Trijića, čineći atmosferu pozitivnom, vedrom i nasmejanom, baš onako kako bi i sam Vukan želeo. Premijerno je izvedena i posebna pesma — pesma koju su naši učenici sami napisali i komponovali, i reči i muziku. Autorska pesma “ZaV”, koju izvodi istoimeni bend, nastala je iz njihovih sećanja, iz emocije koju nose u sebi, iz želje da kroz pesmu govore ono što se ne može reći običnim rečima. Ta pesma je njihovo zajedničko pismo Vukanu. Tekst za pesmu je napisala ucenica Irena Nikolić, dok je muziku iskomponovala Mila Kijevčanin. Juče je muzika, baš kao i Vukan, bula svetlost koja nas okuplja, spaja i podseća koliko je svaki život dragocen.