Pažnja! Svi roditelji treba ovo da znaju!
8. maj 2026. • Umetnost
Kada ekran „podešava“ mozak deteta: kako to utiče na učenje u muzičkoj školi? Danas nastavnici muzičkih škola sve češće primećuju neobičan paradoks: dete može satima da gleda kratke video-snimke, brzo da se prebacuje između igara i aplikacija, ali već posle 10 minuta časa solfeđa gubi koncentraciju. Roditelji to često nazivaju lenjošću ili nedostatkom discipline. Međutim, problem može biti mnogo dublji. Muzičko obrazovanje je posebno opterećenje za nervni sistem. Ono zahteva strpljenje, pažnju, razvoj pamćenja, fine motorike i sposobnost da se prihvati „spor rezultat“. Savremeni digitalni sadržaj deluje suprotno: mozgu daje brzu nagradu bez truda. Jarke slike, beskrajno skrolovanje i trenutni emocionalni stimulansi bukvalno preoblikuju sistem pažnje kod deteta. Kao rezultat, na času muzike nastaje unutrašnji konflikt. Mozak naviknut na brz dopamin počinje da doživljava lestvice, etide ili muzičke diktate kao previše „spore“. Detetu postaje teško da sedi za instrumentom, sluša nastavnika, uči napamet kompozicije ili radi na ispravljanju grešaka. I to često nije stvar karaktera, već preopterećenja nervnog sistema. Posebno se to vidi na časovima solfeđa. Upravo tu dete treba ne samo da čuje, već i da analizira zvuk, održava pažnju i koristi unutrašnji sluh. Posle nekoliko sati provedenih uz telefon, mozgu je mnogo teže da izdrži takav „suptilan“ rad. Ipak, muzička škola može biti ne problem, već naprotiv — način da se nervni sistem obnovi. Živ zvuk, pevanje, sviranje instrumenta, ansambl, pa čak i slušanje tišine između muzičkih fraza, vraćaju detetu sposobnost da se koncentriše i da oseti stvarni svet, a ne samo digitalni tok. Zato je danas glavni zadatak roditelja i nastavnika ne samo da teraju decu da više vežbaju, već da im pomognu da ponovo nauče da slušaju. Ne samo muziku, već i same sebe.